Skip to main content
Devetogodišnje iskustvo Mađarske pokazuje da su zahvaljujući sistemu „eAukcije” svi na dobitku, kako podnosilac predloga za izvršenje tako i dužnik, ali i javni izvršitelj

Savremenim sistemom do efikasnosti

Savremenim sistemom do efikasnosti
Sagovornici

Dr Đerđ Šadl

Nakon sedam godina praktičnog razvoja jedne od najmlađih pravosudnih profesija Republike Srbije, javnom izvršiteljstvu predstoji još jedna značajna promena, to jest uvođenje sistema elektronske aukcije u naš pravni sistem. Ministarstvo pravde krajem avgusta je potvrdilo da predstojećom izmenom i dopunom Zakona o izvršenju i obezbeđenju planira da uvede „eAukciju” u postupak prinudne prodaje nepokretnosti. U svetu je veliki broj država usvojilo i razvilo ovaj sistem što je rezultiralo mnoštvom pozitivnih promena u sistemu sudskog izvršenja i javne prodaje. Prema rečima ministarke pravde Nele Kuburović, putem elektronske aukcije bi se osigurao transparentan postupak prinudne prodaje nepokretnosti i dostupnost informacija svima koji žele da učestvuju u tom postupku. 

Devetogodišnje iskustvo susedne Mađarske pokazuje da su upravo sigurnost i efikasnost samo jedan u nizu pozitivnih rezultata nastalih nakon uvođenja „eAukcije”. To je potvrdio i predsednik Reda sudskih izvršitelja Mađarske (MBVK) dr Đerđ Šadl prilikom susreta u Subotici sa predstavnicima Radne grupe za izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju Ministarstva pravde. U razgovoru za časopis „Kolega” Đerđ Šadl je istakao da su Ministarstvo pravde Mađarske, kao i zakonodavac, imali nekoliko razloga zbog kojih su se odlučili za uvođenje „eAukcije”, a to su: veća sigurnost za sve strane u izvršenju i javnoj prodaji, sprečavanje zloupotreba, postizanje veće prodajne cene, kao i obezbeđenje savremenih, odnosno komfornih, uslova za učesnike u postupku. 

– Mađarska je uvela sistem „eAukcije” sa ciljem da iskoreni neke ranije uočene nedostatke javne prodaje. Neke od ovih anomalija su bile aktivnosti i zloupotrebe kriminogenih struktura prilikom javnih aukcija. Određeni krug ljudi je napravio profesiju od licitacija, oni su učestvovali na skoro svim aukcijama sa ciljem da za što manju cenu pribave ponuđene pokretnosti ili nepokretnosti, a ako bi bilo kojom slučajem neki drugi ponuđač pokušao takođe da učestvuje na licitaciji ova „sumnjiva” lica bi ga u tome sprečila fizičkom silom. Drugi razlog koji je išao u korist uvođenja „eAukcije” je bio postizanje veće prodajne cene. Ovaj cilj smo toliko uspešno ostvarili da danas većina nepokretnosti koje se prodaju putem „eAukcije” dostižu tržišnu cenu. Činjenicu povećanja prodajne cene potvrđuje i promenjena praksa agencija za nekretnine. Naime, agencije sve ređe kupuju nekretnine na aukcijama jer im se ne isplati, bar ne kao u pređašnjoj meri.  Pored ovih argumenata i praktičnost služi u korist „eAukcije”. Zahvaljujući ovom savremenom sistemu danas ni potencijalni kupac ni sudski izvršitelj fizički ne mora da prisustvuje na aukcijama. Ponuđač može da licitira sedeći u fotelji u svom domu ili sa bilo kog drugog mesta. Poslednjih devet godina potvrđuju da je sistem „eAukcije” ispunio sva očekivanja, štaviše, doneo je više pozitivnih rezultata od očekivanih. Danas imamo više od 40.000 fizičkih lica koja su se registrovala u sistemu „eAukcije” i redovno učestvuju na javnim prodajama. Naš sistem je integrisan, a to omogućava agencijama za nekretnine da putem svojih internet prezentacija ponude nekretnine iz baze podataka sudskih izvršitelja. Ako zainteresovano lice otvori dokument sa takvom nekretninom ono automatski biva preusmereno na centralni sajt sudskih izvršitelja gde su mu na raspolaganju sve relevantne informacije, počev od onih u vezi sa nekretninom pa sve do pravila same „eAukcije” – naveo je Đerđ Šadl prilikom razgovora. 

Prema rečima našeg sagovornika najznačajniji kvaliteti mađarskog sistema sudskog izvršenja su transparentnost, predvidljivost i sigurnost, a pomenute vrline su delimično upravo rezultat uvođenja „eAukcije”. Da bi zainteresovano lice moglo da učestvuje na licitaciji prvo mora da se registruje u sistemu. Registracija je moguća isključivo lično u prostorijama sudskog izvršitelja uz ličnu kartu ili drugi lični dokument. Ova usluga košta 20 evra u forintskoj protivvrednosti, a pomenuta taksa se plaća samo jednom. Registracija je neophodna da bi predstavnici vlasti, u ovom slučaju sudski izvršitelji, imali mogućnost provere identiteta budućeg učesnika aukcije, odnosno mogućnost potvrde da to lice uopšte ima ovlašćenje da učestvuje na istoj. Na primer, u Mađarskoj, strani državljani nemaju pravo kupovine zemljišta pa prema ovom zakonskom ograničenju takvo lice ni pod bilo kojim uslovom ne bi moglo da učestvuje na licitaciji na kojoj se prodaje zemljište. Načelo sigurnosti se u potpunosti ostvaruje zahvaljujući obezbeđenom pristupu sudskih izvršitelja centralnoj bazi podataka Ministarstva unutrašnjih poslova Mađarske. Sudski izvršitelji imaju kako mogućnost tako i obavezu da neposrednom proverom u centralnoj bazi podataka utvrde autentičnost ličnog dokumenta zainteresovanog lica, objašnjavao je tokom razgovora predsednik Reda sudskih izvršitelja, dodajući da, sa druge strane, ni lica koja nisu registrovana u sistemu „eAukcije” nisu u potpunosti isključeni iz istog. Naime, ta lica na sajtu MBVK takođe imaju pristup bazi nepokretnosti i pokretnosti koji su oduzeti prilikom postupka sudskog izvršenja, ali ne mogu učestvovati u licitaciji. Centralna baza podataka MBVK sadrži sve podatke o svim oduzetim pokretnostima i nepokretnostima na teritoriji cele Mađarske, zajedno sa fotografijama, podacima o vremenu licitacije, kao i podacima o nadležnom izvršitelju. Licitacije su u proseku otvorene između jednog i dva meseca. Zainteresovano lice imovinske predmete može da pogleda i uživo nakon prethodnog dogovora sa nadležnim sudskim izvršiteljem. 

– Nakon uspešne registracije, pre nego što lice uzme učešće na licitaciji, ono mora da prosledi izvršitelju aktivacioni zahtev. Ovaj zahtev se šalje elektronski i odnosi se na pojedinačnu i poimenično određenu nepokretnost ili pokretnost. Nakon potvrdnog odgovora izvršitelja, budući ponuđač je u obavezi da kao obezbeđenje uplati 10 odsto od početne cene imovinskog predmeta. Obezbeđenje aktiviramo samo u slučaju ako lice koje je dalo najbolju ponudu na licitaciji, nakon iste, odbija da isplati ostatak cene, dok se ostalim ponuđačima nakon zatvaranja licitacije vraća iznos obezbeđenja – objašnjavao je funkcionisanje složenog sistema mađarske „eAukcije” Đerđ Šadl.

Profesija sudskih izvršitelja je u pravni sistem Mađarske uvedena 1994. Godine. Za ovih skoro četvrt veka postojanja na inicijativu organa vlasti Mađarske sudsko izvršiteljstvo je prošlo kroz određene strukturne reforme. Kako je dr Šadl podvukao, reforme su izvršene pre svega sa ciljem jačanja stručnosti predstavnika profesije, kao i obezbeđivanje veće discipline, ali i šira ovlaštenja nadzora od strane sudske i izvršne vlasti. Pre tri i po godine je doneta izmena zakona koji je umesto komore izvršitelja predvideo formiranje reda sudskih izvršitelja. Na pitanje koje značajne promene je donelo formiranje nove profesionalne organizacije izvršitelja, naš sagovornik je zaključio da se pre svega radi o terminološkoj izmeni. Red ima potpuno isti status kao komora, odnosno svojstvo pravnog lica, a funkcioniše prema načelima samouprave i autonomije, isto kao i komora ranije. 

– Prilikom propisivanja preoblikovanja komore u red primarni cilj zakonodavca je bila izmena nadzornih odredaba. Ako bih dozvolio sebi da se izrazim rečima uličarskog vokabulara, rekao bih da su sudski izvršitelji pre ove izmene bili držani na dosta dugačkom lancu. Ovo je u nekim slučajevima rezultiralo nemarnim obavljanjem funkcije od strane izvršitelja, a ponekad i zloupotrebama. Iako je komora funkcionisala prema načelima nezavisnosti i autonomije, Ministarstvo pravde je smatralo važnim da se pošalje poruka struci da se korača u pogrešnom pravcu. Iz ovih razloga je promenjen naziv naše profesionalne organizacije, pooštrene su nadzorne odredbe, smenjeni su raniji čelnici komore i pokrenuti su oni disciplinski postupci protiv članova komore koji bi bili opravdani i da su godinama ranije pokrenuti. Druga značajna izmena odnosila se na stručnu spremu izvršitelja. Još od uspostavljenja profesije sudskih izvršitelja, pre više od deset godina, jedini uslov u pogledu stručne spreme koji je država postavila prema izvršiteljima je bila diploma četvorogodišnje srednje škole. Kao prvi korak u pooštravanje uslova imenovanja zakonodavac je propisao kao uslov visoku stručnu spremu, ali pravni fakultet i dalje nije bio uslov. Tek izmenom zakona iz 2011. godine je bilo predviđeno da za izvršitelja može biti imenovan isključivo diplomirani pravnik, dok je pre dve i po godine tada aktuelnom izmenom zakona predviđena obaveza svih onih izvršitelja koji po struci nisu diplomirani pravnici, da do 31. decembra 2017. godine upišu pravni fakultet koji moraju završiti do 2022. godine. Po našoj računici, zbog ovih odredaba važećeg zakona, otprilike 20 odsto sudskih izvršitelja je napustilo profesiju. Po mom mišljenju ove promene su se pozitivno odrazile na profesiju sudskih izvršitelja čija je profesionalnost i efikasnost danas na evidentno višem nivou nego ranije – rekao je Đerđ Šadl.

Tokom progresa profesije sudskih izvršitelja, Mađarska je uvidela i značaj edukacije građana. Prema rečima Đerđa Šadla, neobaveštenost građana je ogroman problem mađarskog društva. Građani ni o svojim pravima ni o svojim obavezama nisu obavešteni u meri koji bi bilo poželjno u jednom modernom društvu, a to se negativno odražava na sve strane dužničkog odnosa.

– Prosečan građanin i dalje smatra da izbegavanjem preuzimanja dopisa izvršitelja može izbeći postupak izvršenja, dok većina nema saznanja ni o tome da svoj dug može izmiriti u ratama i da je samo potrebno obratiti se sudskom izvršitelju i sa njim ostvariti zrelu i civilizovanu komunikaciju. Neki domovi su bili prodavani na javnoj aukciji samo zato što vlasnik nije bio svestan svojih obaveza i svojih prava. Red izvršitelja je prepoznao taj problem, kao i štetne posledice istog, i zbog toga sada godišnje u proseku troši između 1 i 3 miliona evra na različite edukativne kampanje u medijima. Smatramo da je to u interesu svih strana dužničkog odnosa, kao i društva i države – naglasio je Đerđ Šadl. 

U nastavku razgovora je bilo reči i o internacionalnoj saradnji i razmeni iskustva koje bi mogle biti od izuzetnog značaja za države u tranziciji. Prema rečima našeg sagovornika sudski izvršitelji imaju dva velika profesionalna udruženja, jedno je internacionalnog karaktera sa više od sto država članica – Internacionalna Unija Sudskih Izvršitelja (UIHJ), a drugo je osnovano na evropskom nivou – Evropska Komora Sudskih Izvršitelja (CEHJ). Za Mađarsku su, logično, najvažnija iskustva i praksa evropskih država. Pokušaji saradnje su svakako prisutni, istakao je dr Šadl, a u nastavku je podsetio da je UIHJ, u saradnji sa Evropskom Unijom, pre dve godine pripremio predlog rezolucije prema kojoj bi u svakoj državi članice EU važile iste norme na polju sudskog izvršenja. Međutim, ostvarenje ovog cilja je za sada isto toliko daleko kao stvaranje jedinstvene kodifikacije građanskog prava u svim članicama EU. Argumenti se mogu navesti i za, ali i protiv jedinstvenog evropskog pravnog sistema. Po mišljenju Đerđa Šadla ovo pitanje nije isključivo pitanje prava nego u velikoj meri i politike.

– Stvaranje jedinstvenog evropskog pravnog prostora bi u velikoj meri otežavalo težnje država suverenitetu. Države Evrope, ali i Evropske Unije, imaju različit stav o tome šta bi iz korpusa domaćeg prava bilo opravdano žrtvovati radi ujedinjenje pravnog sistema. Pod suverenitetom države podrazumeva se između ostalog zakonodavna praksa država. Možda je najadekvatnije da kao primer navedemo zakone različitih država o javnom ili sudskom izvršenju. U nekim državama odredbe ovih akata su prema dužniku pozitivno nastrojene, a u drugima prema podnosiocima zahteva za izvršenje. Odluka da li će zakoni štititi interese dužnika ili pak poverioca je izuzetno teška za svaku vlast, a argument koji po pravilu prevladava je stanje privrede. Iako izvršenje svrstavamo u red prinudnih postupaka, u državama Zapadne Evrope su na snazi pre svega zakoni koji su zaštitnički nastrojeni prema dužniku, dok je u zemljama Centralne i Istočne Evrope normativni okvir prema podnosiocu zahteva za izvršenje blagonaklon, a dužnici imaju sve manje ovlašćenja. Mađarska i Srbija su negde na sredini između ove dve krajnosti. I mentalitet građana naše dve države je sličniji nego što mislimo. Oba naroda su izuzetno emotivna, a to potencirano dolazi do izražaja u izvršnom ili drugom prinudnom postupku. Čim smatraju da su žrtve neke nepravde, i mađari, i srbi postanu izuzetno glasni i u nekim slučajevima na taj način uspeju da se izbore za povoljniji normativni okvir za dužnike. Za ovu moju tvrdnju mogu navesti i primer. U Mađarskoj se godišnje zbog dugova u proseku prinudno iseljavaju vlasnici iz oko 3 000 nekretnina. Masovno i javno negodovanje zbog iseljavanja je dovelo do toga da je jedne godine zakonodavno telo čak pet puta pristupilo izmeni zakona u korist dužnika. Dok sa druge strane, u Španiji, gde se vlasnici iseljavaju u proseku iz oko 300 000 nekretnina godišnje, niko od dužnika nije javno podigao glas niti je izmenjen bilo koji pravni akt u korist dužnika – istakao je dr Šadl.

Aleksandra Trešnjev: Elektronskim aukcijama do napretka u javnim prodajama

Elektronske aukcije koje u pojedinim zemljama, poput Mađarske, već godinama dobro funkcionišu uskoro bi trebalo da budu uvedene i našoj zemlji čime bi rad domaćih sudskih izvršitelja bio unapređen. O mogućnostima uvođenja takvog aukcionog sistema u Srbiju govorilo se u avgustu u Gradskoj kući u Subotici gde su se sastali predstavnici Radne grupe za izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju i predstavnici Reda sudskih izvršitelja Mađarske. Prema rečima predsednice Komore javnih izvršitelja Republike Srbije Aleksandre Trešnjev, sada je prava prilika da se to pitanje razmotri budući da se trenutno radi na izmeni Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Uvođenje elektronskih aukcija bi, po njenom mišljenju, bio napredak u sprovođenju procesa javnih prodaja.

– To bi omogućilo sticanje boljih uslova za ostvarivanje bolje cene u javnoj prodaji i sijaset drugih prednosti koje ovaj način prodaje donosi. Ovo je trend u svim evropskim razvijenim zemljama. Na međunarodnim skupovima smo se uverili da se elektronske prodaje danas obavljaju i u azijskim zemljama pa više nema opravdanja da se takva mogućnost ne uvede i u Republici Srbiji. Sada je pravi trenutak da razgovaramo na ovu temu imajući u vidu da bi Radna grupa mogla da stvori normativni okvir za takvu vrstu prodaje – objasnila je Aleksandra Trešnjev i podsetila na to da je izvršiteljima u Srbiji već pomoglo dosadašnje iskustvo kolega iz Mađarske. 

Više od osam godina takav aukcioni sistem funkcioniše u izvršnom postupku Republike Mađarske, a kako je predsednik Reda sudskih izvršitelja Mađarske Đerđ Šadl naglasio, takva praksa, između ostalog, smanjuje mogućnost zloupotreba. 

– Prednosti ovakvog sistema se ogledaju pre svega u transparentnosti, jer se prilikom izvršne naplate novčanih potraživanja lakše sprovodi fer postupanje. Izbegava se mogućnost dogovaranja među učesnicima licitacije i na taj način se postižu veći iznosi prilikom prodaje imovinskih predmeta – kazao je Šadl i dodao da se na taj način štite interesi poverilaca. 

Inače, u Radnoj grupi koja radi na izmeni Zakona o izvršenju i obezbeđenju su, pored predstavnika pravosuđa i javnih izvršitelja s područja sva četiri apelaciona suda u Srbiji, uključeni i predstavnici: privrede, saveta stranih investitora, Američke privredne komore, NALED-a i advokature.

Da se već radi na uvođenju elektronskih aukcija u Srbiji potvrdila je i Ministarka pravde Nela Kuburović, koja je u izjavi za Tanjug objasnila da bi se time osigurao transparentan postupak prinudne prodaje nepokretnosti i dostupnost informacijama svima koji žele da učestvuju u tom postupku. Prinudna prodaja nepokretnosti, prema mišljenju ministarke, izaziva veliki broj pritužbi građana pa očekuje i da „eAukcija” osigura transparentniji i pravičniji postupak prodaje nepokretnosti.

Kroz intimne razgovore sa sudijama, advokatima, pravnicima praktičarima, duboko smo zaronili u profesiju

Aktuelnosti i gorući problemi u sferi prava i društva uopšte.

Izveštavanje sa lica mesta, delić atmosphere sa stručnih savetovanja i drugih skupova u okviru pravne delatnosti

Osvrti i stručne kritike u domenu kulture i umetnosti

Eminentni stručnjaci vode Vas kroz pravne teme

Kratka forma u kojoj dva sagovornika nezavisno odgovaraju na ista pitanja, svako iz svog ugla

Svojevrsni rečnik pravnih termina

Problemi i moguća rešenja za smanjenje negativne međunacionalne tolerancije u praksi iz ugla pravnika praktičara

Besplatno!

U mogućnosti ste da potpuno besplatno, na Vašu kućnu adresu, primate naredne brojeve časopisa „Kolega“. Ukoliko pak želite da prestanete da primate naš časopis, obratite nam se putem adrese elektronske pošte.

Ukoliko se prijavite, na Vašu adresu će svaka tri meseca, stići bilten Kolega koji će Vas uputiti u aktuelnosti iz Vaše struke.