Tragikomični monolozi o smrti

U pozorištu „Deže Kostolanji” u Subotici početkom marta premijerno je odigrana predstava „The End”, nastala kao rezultat kreativnog istraživanja o smrti i ličnog suočavanja sa konceptom smrti.

Reč je o autorskom projektu mladog filmskog reditelja Andreja Boke, prema čijim rečima živimo u svetu u kome su ideali zdravlje, mladost, napredak, potrošnja i uživanje, dok je smrt tabu tema. Ali, strah od smrti ne jenjava.

- Na temu smrti razmišljam već dugo. Zaista je inspirativna u smislu da svaki čovek jednom mora da se suoči sa smrću. Stalno sam vizualizovao određene scene koje su asocirale na samu temu. Kada sam dobio ideju stupio sam u kontakt sa Andrašom Urbanom i predložio mu da bih radio ovu predstavu. Ideja mu se svidela, a proces smo započeli dugim razgovorima o smrti i doživljajima koje svako od nas ima kada je smrt u pitanju. Iščitavali smo tekstove o smrti, ritualima, sahranama i svemu što je vezano za kraj života. Shvatio sam da smrt svako doživljava na drugačiji način. Upravo ti razgovori su nam pomogli da naše doživljaje prikažemo na sceni na verbalan i neverbalan način – kaže Andrej Boka. 

Tamaš Olah, dramaturg, voli da radi na način kako je upravo Andrej Boka osmislio predstavu. 

- Zanimljivo je baviti se temom koja nije napisana, već smo do predstave došli istraživačkim radom. U početku smo mislili da će biti dijaloga, ali se posle pokazalo da je smrt tema o kojoj se ne vode razgovori. Svako o tome vodi svoj monolog. Bio je izazov uskladiti monologe sa komičnim i tragičnim trenucima i svim nespretnostima koje smrt nosi sa sobom – rekao je Tamaš Olah.

Predstava se izvodi na mađarskom jeziku, a titlovana je na srpskom jeziku. Igraju glumci „Kostolanjija”, Marta Bereš, Gabor Mesaroš, Imre Elek Mikeš i glumac subotičkog Narodnog pozorišta Vladimir Grbić. Scenografkinja i kostimografkinja je Darinka Mihajlović, muzički saradnici su Ervin Palfi i Geza Kučera, violinu svira Miroslav Jovačić, a violončelo Đurđi Kučera Vereb. 

Prema rečima glumaca, predstava ispituje na koji način doživljavamo smrt, kako se za nju pripremamo i kako strah od nje utiče na svakodnevicu. 

- Kada smo započeli razgovore o smrti, bili smo pod stresom, ali smo se mnogo i smejali. U predstavi ima tuge jer je to prva asocijacija na smrt, ali će publika videti i smešne, tragikomične trenutke – kaže glumac Gabor Mesaroš. 

Za Vladimira Grbića, gostujućeg glumca, ljudi postaju tragikomični u pokušaju da otkriju šta je sa druge strane, šta se događa nakon smrti. 

- Mene najčešće ljudi pitaju kako je raditi u novom okruženju, a ja im obično kažem da ovo pozorište uopšte nije za mene novo okruženje, jer sam sa mnogim ovim glumcima već radio i svi se dosta dobro poznajemo, a ja se ovde osećam svakako, samo ne kao gost. Sa Bokom sam već radio na nekoliko filmova i otprilike već znam kako razmišlja, a to je u startu jako važno da se dobro poznajete sa rediteljem. Boka ima običaj da uzme jednu provokativnu, jaku temu, kao što je recimo religija, kao što je rat, i onda joj prilazi na razne načine. U jednom trenutku tada tragična priča zapravo postaje krajnje komična. Kada su mene pitali šta je tema ove predstave, ja sam rekao da to nije samo smrt, već da je to i radoznalost šta se nalazi sa one druge strane. Najtačnija definicija je kako ljudi postaju zaista tragikomični u pokušaju da otkriju šta se nalazi sa druge strane – kaže Vladimir Grbić. 

Glumica Marta Bereš poručuje da ono što je jedino sigurno u našem životu je da ćemo svi umreti. Smrt se tiče svih nas i ne bismo trebali da je odbacujemo od sebe ili govorimo da ne želimo da se bavimo tom mračnom temom. 

- Na smrt možemo gledati kao na činjenicu da svako jutro ustajemo i uveče ležemo. Za mene je oslobađajuće misliti na taj način – zaključila je glumica Marta Bereš.