Iz Ustava Srbije treba izbaciti Kosovo

Kosovski advokat i političar, nekadašnji visoki državni i partijski funkcioner u SFRJ, politički analitičar iz Prištine Azem Vlasi odgovara na pitanja „Kolege“ na temu Ustava Srbije. 

Azem Vlasi bio je predsednik Saveza komunista Kosova od 1986. do 1988. godine kada je došao u sukob sa tadašnjim rukovodstvom SR Srbije. Čelnici AP Kosova, na čelu sa Vlasijem, suprotstavili su se ustavnim i političkim promenama koje je Slobodan Milošević najavljivao, a koje bi Kosovu oduzele visok stepen autonomije zagarantovan Ustavom 1974. godine. Tada su organizovani protesti na Kosovu kojima su Albanci pružili podršku Azemu Vlasiju i ti protesti su kulminirali 1989. godine u februaru kada su se rudari u rudniku Stari Trg zabarikadirali u rudarska okna tražeći obustavu ustavnih promena. Milošević je u Srbiji, u Beogradu, organizovao miting i tada je nekoliko stotina hiljada ljudi uzvikivalo „Uhapsite Vlasija“. Azem Vlasi je ubrzo uhapšen, a iz zatvora je izašao 1990. godine.

1. Šta Srbija treba da promeni u Ustavu po Vašem mišljenju?

- Iz Ustava Srbije treba izbaciti Kosovo, jer već osamnaest godina ona nad Kosovom nema nikakvu ustavnu nadležnost, a neće je nikada ni imati. Takođe, mislim da bi bilo potrebno preciznije definisati nezavisnost sudskog sistema. U celini, Ustav Srbije treba uskladiti sa evropskim standardima pošto Srbija ozbiljno teži članstvu u EU. 

2. U fokusu izmena Ustava je pravosuđe, a ne Kosovo. Ali su moguće promene koje bi ojačale prava nacionalnih manjina ili koje bi nastale kao rezultat dijaloga na najvišem nivou o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. 

- Osim pravosuđa, bilo bi korisno i za demokratski karakter države primereno da se položaj nacionalnih manjina unapredi. Veće mogućnosti i ustavne garancije za prava nacionalnih manjina i njihove zastupljenosti u sistemu vlasti samo bi ojačale demokratski karakter države i društva. A što se Kosova tiče, na dnevnom redu je normalizacija međudržavnih odnosa, a ne pitanje da li će se u nekoj formi Kosovo zadržati u Ustavu Srbije. Nezavisnost Kosova je logična posledica i poslednja tačka u procesu raspada Jugoslavije. 

Bez Jugoslavije kakva je bila po Ustavu iz 1974.godine, Kosovo u okviru Srbije je apsolutno nemoguća misija. Od veće koristi za Srbiju je normalizacija odnosa sa Kosovom kao susednom državom, nego da troši snage inateći se kako ona nikada neće priznati Kosovo.

3. Kako ste se osećali kada su u Beogradu uzvikivali:„Uhapsite Vlasija!”

- Osetio sam da je to kulminacija Miloševićevog političkog ludila. On se toliko osilio da mu se činilo da mu niko ne sme stati na put. Postupajući tako protiv mene, Albanaca i Kosova, on je mislio da će tako i druge zaplašiti, a Jugoslaviju preurediti po meri „Memoranduma” SANU-a iz 1986.godine. Dakle, hteo je Jugoslaviju onakvu kakvu niko drugi nije hteo, osim njega i onih Srba koji su ga sledili. A to je zapravo bila objava rata drugima i najava da će se Jugoslavija raspasti, krvavo i tragično.