Obavezni elementi predloga za izvršenje na osnovu izvršne isprave

Predlog za izvršenje je inicijelni akt kojim se pokreće izvršni postupak. Bez predloga stranke, po pravilu nema izvršenja. Postoje naravno, izuzeci-situacije kada se izvršni postupak pokreće po službenoj dužnosti. Odredbom člana 3. stav 1. ZIO (Službeni Glasnik RS, broj 106. od 21.12.2015.), propisano je da se izvršni postupak i postupak obezbeđenja pokreću tako što izvršni poverilac podnosi predlog za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili predlog za obezbeđenje, a po službenoj dužnosti pokreću se samo ako je to zakonom određeno. Jedan od primera pokretanja postupka izvršenja po službenoj dužnosti je prinudna naplata sudske takse po Zakonu o sudskim taksama.

Zakonodavac posebno reguliše sadržinu predloga za izvršenje na osnovu izvršne isprave, te je tako obavezna sadržina ovakvog predloga regulisana članom 59. ZIO. Prema odredbi ovog člana u predlogu za izvršenje naznačavaju se identifikacioni podaci o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku, izvršna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet ili više sredstava i predmeta izvršenja, i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja.

Identifikacioni podaci o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu koji su fizička lica, shodno članu 30. stav 1. ZIO jesu: 1. ime i prezime i prebivalište, 2. datum rođenja i jedinstveni matični broj građana. Prebivalište fizičkih lica, kada se konsultuju odredbe o dostavljanju (član 36. ZIO), jeste  adresa prebivališta ili boravišta koja je upisana kod organa koji vodi evidenciju o ličnim kartama (nadležna Policijska Uprava). Zakonodavac zahteva da se u predlogu za izvršenje navede i datum rođenja i JMBG za fizičko lice, međutim sudska praksa se u tom pravcu izjasnila, da je uredan predlog koji sadrži samo JMBG za fizičkog lica, a ne sadrži posebno naznačen datum rođenja, obzirom da je datum rođenja sastavni deo svakog JMBG. Predlog za izvršenje koji ne sadrži ni datum rođenja niti JMBg fizičkog lica, bi bio nepotpun, pa bi se kao takav, morao odbaciti. Bez obzira na obaveznost ovakvog zakonskog uređenja sadržine predloga, JMBG fizičkih lica je zaista koristan elemenat svakog predloga za izvršenje, jer je uspešna potraga za imovinom izvršnog dužnika najčešće uslovljena ovim podatkom.

Identifikacioni podaci o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku koji su pravna lica, shodno članu 30. stav 2. ZIO, su: 1. poslovno ime, 2. matični broj i poreski identifikacioni broj.

Identifikacioni podaci o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu koji je strano pravnom lice su: 1. poslovno ime i sedište 2. odgovarajući identifikacioni broj.

Može se zaključiti da sedište domaćeg pravnog lica nije obavezan elemenat predloga za izvršenje, verovatno zbog činjenice da se o pravnim licima vodi javna evidencija kojoj se relativno lako pristupa, pa je sud ili izvršitelj kojem je ovaj podatak nužan radi dostavljanja, u mogućnosti da takav podatak sam pribavi. Uvek je preporučljivo naznačiti sedište, u cilju efikasnog postupanja soda odnosno izvršitelja, iako se predlog bez ovog elementa ne bi mogao odbaciti.

Identifikacioni podaci o izvršnom dužniku ili izvršnom poveriocu koji je preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost su: 1. poslovno ime ili ime i prezime 2. matični broj i poreski identifikacioni broj. Ovde je potrebno napomenuti da je poslovno ime i ime i prezime preduzetnika nužno označiti,jer je ime i prezime sastavni deo poslovnog imena preduzetnika, u suprotnom predlog za izvršenje ne bi bio potpun.

Prema stavu 2. člana 59. ZIO, uz predlog za izvršenje prilaže se izvršna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, i druga isprava određena ovim zakonom, s tim što izvršna isprava mora da sadrži potvrdu izvršnosti. Izvršna isprava, prema vrstama određenim članom 41. ZIO, se uvek prilaže uz predlog osim ako se predlog za izvršenje ne podnosi sudu koji je u prvom stepenu odlučivao o potraživanju izvršnog poverioca, kada se ne mora priložiti, a iako se priloži ne mora biti snabdevena potvrdom izvršnosti. (član 59 stav 3. ZIO). Iako se u ovom slučaju predlog smatra urednim i potpunim, uvek je u cilju efikasnosti, poželjno priključiti izvršnu ispravu i kada se podnese predlog sudu koji je istu doneo, jer se na taj način uveliko skraćuje vreme za odluku o predlogu.

U predlogu za izvršenje se obavezno naznačuje potraživanje koje se ima ostvariti u izvršnom postupku i u zavisnosti od vrste potraživanja (ono može biti novčano i nenovčano) i jedno ili više sredstava ili predmeta izvršenja. Dozvoljeno je predložiti i izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, u kom slučaju se sredstvo i predmet izvršenja određuju docnije u toku postupka, nakon identifikovanja imovine izvršnog dužnika. Sredstva izvršenja su radnje kojima se namiruje potraživanje izvršnog poverioca (član 54. stav 1. ZIO) a predmeti izvršenja su stvari i prava izvršnog dužnika na kojima se sprovodi izvršenje (član 55. stav 1. ZIO).

Drugi podaci potrebni za sprovođenje izvršenja su oni podaci koji du prema vrsti i prirodi sredstava, odnosno predmeta izvršenja neophodni da bi sud odnosno javni izvršitelj sproveo predloženo izvršenje. To su one informacije koje bliže identifikuju predmet izvršenja i koje omogućavaju da se predmet unovči i izvršni poverilac namiri. Na primer, kada se izvršenje sprovodi prodajom nepokretnosti, u predlogu je nužno navesti potpune katastarske podatke o nepokretnosti i priložiti izvod iz katastra nepokretnosti kojim se dokazuje da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika (član 152. stav 1. ZIO). Katastarski podaci ovde služe za identifikovanje nepokretnosti koja je predmet prodaje, ali i za sprovođenje svih neophodnih radnji u cilju sprovođenja postupka, kao što je upis zabeležbe rešenja o izvršenju u javnu knjigu (član 155 stav 1. ZIO), kojom se stiče pravo na namirenje, i koja takođe služi kao sredstvo obaveštavanja zainteresovanih lica da se predmetna nepokretnost prodaje u izvršnom postupku.

Pored toga. tu su i oni podaci koji se zahtevaju kod izvršenja na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika (član 300. ZIO) bez kojih se ovo izvršenje ne može sprovesti. Takođe i kada se radi o izvršenju na finansijskim instrumentima, udelima u privrednom društvu i hartijama od vrednosti (član 312 ZIO).

Dakle, na osnovu svega iznetog može se zaključiti da predlog za izvršenje kao inicijelni akt u izvršnom postupku na osnovu koga se donosi rešenje o izvršenju, određuje celokupno postupanje organa nadležnog za sprovođenje izvršenja (bilo suda ili javnog izvršitelja) i nadležnih institucija i državnih organa koji se javljaju u izvršnom postupku kao neposredni izvršioci naloga (policija, Republički geodetski zavod, Centralni registar hartije od vrednosti, i sl.), te je neophodno da sadrži sve propisane elemente. U suprotnom, sud će takav predlog kao nepotpun odbaciti.