Stvaramo platformu koja unapređuje prekograničnu naplatu

Kada je pre godinu dana organizovan prvi susret javnih izvršitelja Srbije, Crne Gore, Makedonije i Albanije sa predstavnicima ministarstava tih država, bilo je jasno da je neophodno stvoriti platformu u okviru koje bi izvršitelji Zapadnog Balkana razmenjivali iskustva i razgovarali o zajedničkim problemima. 

Organizacija susreta bila je poverena Damiru Šiteu, povereniku za međunarodne odnose Komore Javnih izvršitelja Srbije i prvom generalnom sekretaru Balkanske inicijative, a sve u dogovoru sa Aleksandrom Trešnjev, predsednicom Komore javnih izvršitelja Srbije, i Vidakom Latkovićem, predsednikom Komore javnih izvršitelja Crne Gore. 

Ubrzo je održan prvi sastanak u Pržnu, a prema rečima Damira Šitea, cilj je bio da izvršiteljske komore Zapadnog Balkana kroz dijalog dođu do zajedničkih rešenja. 

U važnost ove vrste organizovanja uverili su se već učesnici prvog međukomorskog susreta, među kojima su bili predstavnici Izvršnog odbora makedonske Komore izvršitelja, Radica Lazarevska iz Ministarstva pravde Makedonije, Tedi Malaveci, predsednik Komore privatnih izvršitelja Albanije, kao i predsednici komora Srbije i Crne Gore. 

Već na prvom sastanku su sve članice Balkanske inicijative nedvosmisleno potvrdile potrebu naše saradnje. Prihvatili smo obavezu da više komuniciramo i razmenjujemo iskustva, kao i da u tom cilju u početku održimo nekoliko češćih susreta. Tako je vrlo brzo održan i naš naredni sastanak u Tirani na kome je prisustvovao i predsednik Komore izvršitelja Makedonije, kolega Zoran Dimov. Na ovaj način su obrisi buduće saradnje postajali sve jasniji, pa smo se ubrzo usaglasili da je neophodno da sastavimo i jedan zajednički dokument – Memorandum o saradnji. Osim toga, na samom početku smo se usaglasili da je u cilju unapređenja saradnje preko 500 izvršitelja Zapadnog Balkana neophodno organizovati i redovnu godišnju balkansku konferenciju, koja bi pored izvršitelja bila otvorena i za sve one kojima su od značaja teme vezane za prekograničnu naplatu potraživanja u privredi, na šta smo se u prvom redu fokusirali – kaže Damir Šite. 

Već na narednom sastanku u Ohridu članice Balkanske inicijative su utvrdile tekst Memoranduma o saradnji, dalje korake rada, kao i svoje organe, a to su: Savet Balkanske inicijative, koji čine predsednici svih komora, i njen generalni sekretar. 

Tema kojoj pre svega posvećujemo pažnju je problem prekogranične naplate potraživanja u privredi. Radi se o regionu koji obuhvata više od 12,5 miliona stanovnika koji čine države čije su ekonomije donekle povezane pošto su sve potpisnice CEFTA sporazuma. Međutim, naše nacionalne ekonomije i dalje deluje prilično ušančeno, što je između ostalog rezultat činjenice da CEFTA sporazum ne nudi jasan mehanizam šta činiti u situaciji kada poslovni partner iz druge države ne plati obavezu na vreme, u kom slučaju postoji potreba priznanja inostrane izvršne isprave. Evropska unija je odavno primetila ovaj problem, pa je u svojim naporima da kroz odgovarajuće pravne mehanizme podupre svoje čuvene „četiri evropske slobode”, kao što su sloboda kretanje ljudi, roba ili kapitala, i uopšte mogućnost da trgovina na celom području EU funkcioniše apsolutno slobodno, još na samom početku formirala posebnu vrstu pravnog instrumenta poznatijeg kao Evropska izvršna isprava. Ova isprava u mnogome pomaže da se prevaziđu nacionalne barijere u prekograničnim naplatama potraživanja i da se kroz vrlo efikasan postupak i bez većih problema sprovede izvršenje. Članice Balkanske inicijative su kroz unutrašnji dijalog formulisale jasnu ideju o potrebi za stvaranjem nečega što možemo nazvati Balkanska izvršna isprava – objašnjava Damir Šite. 

Članovi Balkanske inicijative svesni su da je pre više od jedne decenije postojala slična, tzv. Sarajevska inicijativa do čije realizacije, na žalost, nije došlo.

Smatramo da je neophodno da se ta priča ponovo aktivira. U komunikaciji smo sa Međunarodnom unijom izvršitelja (UIHJ) čije je sedište u Parizu i imamo jaku podršku njenih organa, kao i lično predsednika UIHJ, g. Marka Šmita. Kada smo nedavno u Beogradu potpisali Memorandum o saradnji, na tada održani Okrugli sto su se odazvale sve relevantne institucije u Srbiji, čime su one nedvosmisleno podržale ovu ideju i smatraju je bitnom. Članice Balkanske inicijative su nedavno održale sastanak na kome je dogovoreno da se 19. oktobra u Pržnu organizuje još jedan Okrugli sto na koji ćemo pozvati predstavnike nacionalnih ministarstava pravde, ekonomije, finansija, sudova i privrednih komora kako bismo kroz međusobni dijalog otkrili koje nam mogućnosti stoje na raspolaganju kako bismo došli do olakšane procedure prekogranične naplate potraživanja, prevashodno u privredi. Izvršitelji Zapadnog Balkana su kao struka posvećeni doprinosu unapređenja ekonomske razmene u regionu i želji da ta aktivnost bude živa i oslobođena svih veštačkih prepreka – poručuje Damir Šite. 

Balkanska inicijativa je od početka rada oformila dve radne grupe, od koje je jednoj jednoj dato u zadatak da pripremi priručnik u kome će se na jednom mestu na jezicima svih članica moći pronaći podaci kako da se ostvare potraživanja u drugoj zemlji.

Krenuli smo sa tim da smo u početku to zvali uporednom analizom, ali smo posle shvatili da nam nije potrebna još jedna pravna studija ili elaborat, već da je mnogo celishodnije stvoriti priručnik koji privreda može da koristi – zaključio je Damir Šite.