Skip to main content

Naši dužnici su najčešće veoma imućni ljudi

Naši dužnici su najčešće veoma imućni ljudi
Sagovornici

Aleksandra Trešnjev

Predsednica Komore javnih izvršitelja Republike Srbije
Komora javnih izvršitelja Republike Srbije

Uvođenje institucije javnih izvršitelja 2011. godine u javnosti predstavljeno kao lek za efikasnu naplatu dugova i rasterećenje sudova u Srbiji; iz ugla Aleksandre Trešnjev, predsednice Komore javnih izvršitelja Srbije, ta profesija je sa mnogo izazova. U intervjuu za „Kolegu“ ističe da je poslednjih pet godina veliki broj poteškoća savladan i da je na njih odgovoreno adekvatno, dok će preostale obeležiti narednu petogodišnjicu.

- Problemi su u početku bili više tehničke prirode. Bilo je potrebno predstaviti profesiju, objasniti promenu koja je nastala uvođenjem ove profesije, upoznati javnost sa ovlašćenjima javnih izvršitelja. Sada se posao Komore svodi uglavnom na obavljanje stručnih obrazovnih segmenta. Komora se bavi ujednačavanjem prakse, podizanjem profesionalnih standarda na viši nivo u odnosu na onaj koji je bio na početku – kaže Aleksandra Trešnjev. 

Na pitanje kakve rezultate postižu javni izvršitelji kojih u Srbiji ima 234, Trešnjev kaže da je odgovor kompleksan imajući u vidu da je poslednjih godinu dana u primeni novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) i da je on potpuno drugačije normirao izvršenje i postupak izvršenja, zbog čega rezultati koji se sada mogu analizirati možda nisu pravi rezultati za analizu. 

- Rezultati iz poslednje godine govore da je došlo do usporavanja postupka u odnosu na rezultate koji su ostvarivani za vreme primene ranijeg zakona, ali to i jeste bila namera zakonodavca s obzirom na to da je zakonodavac novim ZIO stavio na raspolaganje strankama veći broj pravnih sredstava želeći da sudska kontrola u postupku izvršenja bude permanentna i sveprisutna tako da na svaku odluku stranke mogu izjaviti neko pravno sredstvo što kasnije ostavlja posledice na dinamiku postupka i na ažurnost, ali obezbeđuje tu kontrolu – kaže predsednica Komore javnih izvršitelja. 

I posle skoro šest godina od uvođenja javnih izvršitelja njima se u javnosti zamera da ne postoji osnov za preduzimanje nekih radnji u izvršnom postupku. Istovremeno postoji i uverenje da javni izvršitelji sprovode svoju pravdu. 

- Svi medijski zanimljivi slučajevi koji su izazvali pažnju svodili su se na tvrdnje da ne postoji osnov za preduzimanje nekih radnji u izvršnom postupku, a taj osnov nesporno postoji i on mora da postoji. To je odluka suda i samo u tom slučaju mi možemo da sprovodimo izvršenje. To je suštinska stvar, a uporno se zanemaruje u izveštavanjima medija i to dovodi građane u zabunu. Postoji nekakvo uverenje da javni izvršitelji sprovode svoju pravdu, pa često u novinama objave da je izvršitelj „ostao praznih ruku“, a zapravo on samo sprovodi odluku suda kojom je utvrđeno da nekom drugom građaninu pripada neko pravo i nikada se ne polazi od toga da se izvršenjem samo uspostavlja neko pravno stanje koje je prethodno utvrđeno u sudskoj odluci i zato mislim da postoji nerazumevanje.

Aleksandra Trešnjev navodi primere nerazumevanja javnosti i kaže da su se poslednjih nekoliko medijski zanimljivih slučajeva ticali iseljenja. Ljudi su se organizovali i onemogućavali sprovođenje izvršenja zato što veruju da sudska odluka nije ispravno doneta, da nije pravedna, da postoje okolnosti koje sud nije cenio kako treba, ali sve su to okolnosti koje se u postupku  izvršenja ne mogu uzeti u obzir. 

- Javni izvršitelj dužan je da sprovode odluku onako kako ona glasi i nema nikakvo ovlašćenje da je ispituje. Jedno od osnovnih načela u izvršnom postupku je načelo formalnog legaliteta koje bi značilo da sudska odluka mora da se sprovede kako ona glasi i da niko nema pravo da je preispituje, pa ni javni izvršitelji. U mojoj praksi i ukupnoj praksi Komore javnih izvršitelja mogu reći da je broj postupaka koji su sa sobom nosili neki vid neprijatnosti, u smislu pogrešne percepcije javnosti o tome ili možda odsustva volje stranaka da sarađuju u postupku, u odnosu na broj sprovedenih postupaka stvarno zanemarljiv. Kada bi se procentualno izrazio – bio bi  marginalan. 

Društvo i dalje ne prihvata profesiju javnih izvršitelja. 

- Društvo nikada neće biti spremno da ovu profesiju doživljava kao omiljenu. Veliki broj ljudi je imao iskustvo sa izvršnim postupkom, pre svega su imali to iskustvo na strani poverilaca i shvatili su prednosti sistema koji za početak omogućava da ostvarite neko svoje pravo, a onda vam omogući da to svoje pravo ostvarite u nekom razumom roku. Fizička i pravna lica koja su se našla u ulozi poverioca u izvršnom postupku sasvim sigurno znaju da prepoznaju vrednost ovog sistema. Takođe, sigurna sam da je veliki broj ljudi koji se našao u poziciji izvršnog dužnika naišao na fer postupak, fer odnos kolega prema njima i na mogućnost da čak i u izvršnom postupku naprave dogovor o otplati na rate ili u dinamici koja njima omogućava da žive normalan život. Naravno, ceo postupak je moguće sprovesti samo u saglasnosti izvršnih poverioca, ali veoma često postoji konstruktivan odnos i jedne i druge strane u postupku i volja da se postupak okonča u nekom optimalnom interesu i jednih i drugih. 

Više od godinu dana primene novog ZIO doneo je i dobre i manje dobre promene, one koje bi trebalo razmotriti.

- Dobra je novina u ZIO poveravanje sprovođenja u isključivu nadležnost javnih izvršitelja i to je ono što je i bio deo zalaganja Komore u postupku izrade nacrta zakona. To smatramo velikom afirmacijom i potvrdom da je ova profesija proizvela željene efekte sa aspekta zakonodavca. Sa druge strane broj pravnih lekova koji postupak čine izuzetno složenim i donekle usporenim predstavlja nešto što bi trebalo u budućnosti razmotriti i relaksirati postupak. Ali, to samo sa aspekta ažurnosti postupka izvršenja, a sa aspekta rada javnih izvršitelja, nama je pozicija u kojoj se svaka naša odluka kontroliše sa strane suda gotovo najbolja pozicija u kojoj možemo da radimo, jer smanjuje mogućnost bilo kakvih neizvesnosti u postupku ili mogućnost da vam neko kasnije po okončanju postupka kaže da nismo uradili nešto kako treba ili da nakon proteka određenog vremena procesuira nešto protiv vas podnošenjem tužbe za naknadu štete. Sa aspekta rada javnih izvršitelja pozicija u kojoj se na svaku našu odluku može prigovoriti ili uložiti neko drugo pravno sredstvo je najlakša za rad, ali da li je to dobro za pravni sistem i da li je to dobro za stvaranje povoljnog privrednog ambijenta? Mislim da nije i mislim da je sa tog aspekta potrebno ubrzati postupak i učiniti ga veoma kratkim i efikasnim, jer samo tako izvršni postupak ima smisla – naglašava Aleksandra Trešnjev.

">
Nema razlike između ženskog i muškog javnog izvršitelja

Na pitanje: kako je biti žena u profesiji javnih izvršitelja, Aleksandra Trešnjev kaže da ne vidi razliku između suštinskog načina na koji posao obavljaju muškarci u odnosu na žene. Takođe, nije sigurna da postoji razlika u nivou zarade koja se ostvaruje za obavljanje istog posla.

- Poslednju deceniju obeležila je ekspanzija žena u svim, nekada i u potpuno muškim, poslovima, pa su one vidljivije u svim tim strukturama, ali sam uverena da iznos novca koji se zarađuje zavisi od toga kako taj posao obavljate. 

A kako je biti žena na čelu muškog esnafskog društva?

- Korisno je imati ženu na čelu udruženja koje okuplja pripadnike jedne profesije koja je ocenjena kao dosta kontroverzna u društvu, iako za tim zaista nema velikog opravdanja. Zbog toga mislim da ovu profesiju čini lakše prihvatljivom ukoliko je predstavlja neko ko je pripadnik nežnijeg pola

Pre nego što je postala izvršiteljka, Aleksandra Trešnjev je bila advokat, radila je u sudu i bila je zamenica načelnika Gradske opštine Palilula. 

- Studirala sam sa idejom da ću biti advokat i zaista sam radila kao advokat jedno vreme. Međutim, neke odluke lične prirode su ipak presudile da izađem iz tog segmenta pravosudnih delatnosti i da počnem da se bavim nečim drugim. Igra slučaja je bila da to bude profesija javnih izvršitelja, a ne javnih beležnika. Prosto su oni prvi uvedeni u pravosudni sistem, pa sam se i ja okušala u tom poslu.

Ocenjuje da sa pojedinim učesnicima u izvršnom postupku ima dosta prostora za unapređenje saradnje.

- Postoji mnogo prostora za unapređenje u komunikaciji sa učesnicima u izvršnom postupku nezavisno od toga što može doći do još nekih zakonodavnih promena. Međutim, postoje određene organizacije, kao što je Narodna banka Srbije ili Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno Centralni registar, sa kojima je komunikacija na najvišem nivou, obavlja se elektronski, podaci se razmenjuju u svega nekoliko sati što je primer dobre prakse. U pogledu saradnje sa drugima ima mesta za unapređenje i u ovom trenutku i resorno Ministarstvo i Komora, kroz projektne aktivnosti, nastoji da stvori uslove da se napravi jedinstveni sistem koji bi omogućio laku razmenu podataka, a to je u krajnjem slučaju i intencija Vlade Republike Srbije. 

Aleksandra Trešnjev kaže da su najveće nezadovoljstvo u primeni novog ZIO iskazali predstavnici poslovne zajednice u Srbiji. 

- U saradnji sa USAID-om i Projektom za bolje uslove poslovanja organizovano je nekoliko stručnih skupova na teritoriji Srbije gde su pripadnici poslovne zajednice i predstavnici pravosudnih profesija imali priliku da razmene iskustva i impresije u vezi primene novog ZIO. Mogu reći da je impresija svih da je postupak neopravdano mnogo usložnjen, učinjen veoma kompleksnim i da je njegovo trajanje produženo, a da za to nema nekog velikog opravdanja. Najveće nezadovoljstvo je kod predstavnika poslovne zajednice, pre svega kod malih i srednjih preduzeća kojima mogućnost efikasne naplate svojih potraživanja predstavlja uslov opstanka na tržištu. Velike organizacije možda i mogu da dozvole sebi luksuz da postupak vode i po nekoliko meseci ili godina da bi naplatili neko potraživanje, ali ne i mala i srednja preduzeća i preduzetnici kojima je to uslov za opstanak, za likvidnost – rekla je Trešnjev. 

O promeni naziva izvršitelji u javne izvršitelje kaže da je to samo prefiks koji treba da označi osobe od javnog poverenja. Jer „ovaj posao ne može da obavlja bilo ko i da biste postali javni izvršitelj morate biti imenovani od strane ministra pravde i da ispunjavate sve uslove za obavljanje ovog posla“. 

- Prefiks javni znači i dodatna odgovornost u odnosu na posao koji obavljate, jer iako su javni izvršitelji preduzetnici ili članovi ortačkog društva činjenica je da javne izvršitelje negde omeđuje i njihovo tržišno postupanje i prevashodno ostavlja javna ovlašćenja u prvi plan u odnosu na preduzetnička obeležja. 

U Makedoniji izvršenje postoji dvanaest godina, u Bugarskoj i duže, a Srbija je u regionu među poslednjim zemljama koja je uvela sistem izvršenja i do pre pet godina izvršenje je sprovodio sud. Po pitanju izvršenja postoji dobra međudržavna saradnja i Srbija je deo velike svetske organizacije izvršitelja. 

- Iskustva koje su imale zemlje u regionu, a pre svega Makedonija i Bugarska, mnogo su pomogla našoj Komori u razvoju i prevenciji problema na koje bismo naišli da nismo imali saradnju sa njima. Izvršitelji su udruženi u globalno udruženje koje okuplja predstavnike ove profesije iz svih delova sveta, osim Australije. Međunarodna unija izvršitelja je veoma aktivna. Obavljamo sastanke, razmenjujemo iskustva i to je zaista od neprocenjivog značaja za rad. Osim Međunarodne unije postoji i uža organizaciona jedinica koja okuplja evrodunavske grupe zemalja i u kojoj Srbija takođe aktivno učestvuje u radu. Kroz stalnu saradnju i razmenu iskustava ostalo je mesta u razmišljanju da bi trebalo olakšati i izdvojiti mogućnost za prekograničnu naplatu potraživanja što bi trebalo da pospeši privredne aktivnosti u regionu i olakša privrednim subjektima međugraničnu saradnju kroz efikasan postupak i mogućnost da se sa ispravom koja se priznaje u jednoj zemlji kao osnov za vođenje izvršnog postupka sprovede u regionu – kaže Aleksandra Trešnjev.

Predsednica Komore poručuje mladima koji žele da uče pravo da je izbor pravnog fakulteta dobar izbor, jer pruža širok spektar za moguća zanimanja i široko obrazovanje koje se može upotrebiti u raznim oblastima. 

- Čini mi se da je kruna pravnog obrazovanja sudijska karijera i mislim da bi retko ko odbio karijeru sudije, a malom broju ljudi se pruži prilika da taj posao radi. I sve druge pravosudne profesije pružaju mogućnost za kreativan rad, za kreativnu primenu onoga što je naučeno. U tom smislu profesija javnih izvršitelja ni po čemu ne zaostaje za drugim profesijama i to je zanimanje koje zaista može da bude veliki profesionalni izazov i koje može da se radi časno i bude predmet interesovanja mladog čoveka. 

Njena poruka građanima je da „čitav pravosudni sistem ostaje bez smisla i bez dejstva ukoliko ne postoji sistem koji garantuje da će sudska odluka biti sprovedena“. 

- Odluke krivičnih i parničnih sudova su samo mrtvo slovo na papiru ako nemate sistem koji garantuje da ćete moći da ih realizujete. Zato mislim da je u interesu svih da ovaj sistem zaživi i da pruži pun doprinos, jer samo će se tako moći stvoriti povoljna privredna klima za razvoj zemlje i samo tako ova zemlja može da nastavi put razvoja. Često kažem da je vera u pojedinca, u mogućnost da može da realizuje neku odluku koja mu je utvrđena sudskom odlukom, zapravo vera tog pojedinca u pravni poredak države. Čovek koji ne veruje u tu mogućnost ne veruje ni da živi u pravnoj državi. Tako da koliko god da je profesija javnih izvršitelja ocenjena kao kontroverzna, mislim da je u Srbiji višedecenijski negovana kultura neplaćanja računa i da se otuda umrežila i ideja da ne mora sve što se potroši da se i plati. Jedini način da održimo komunalne sisteme i da oni budu unapređeni, da usluge komunalnih sistema budu adekvatne našim potrebama, je da plaćamo usluge. A procenat ljudi koji ne plaćaju svoje račune za komunalne usluge manji je od pet odsto. Dakle, devedeset pet odsto građana uredno plaća svoje obaveze, samo pet odsto ne plaća i oni prave veliki pritisak javnosti protiv uvođenja finansijske discipline. Takođe, iz iskustva i prakse moram reći da naši najugroženiji sugrađani penzioneri su i najurednije platiše. Dužnici su najčešće veoma imućni ljudi koji imaju sredstava da izmire obaveze, ali to ne rade. Pomenula bih da su majke koje su tužile za alimentacije naš glavni promoter zato što smo uspevali da naplatimo alimentaciju od ljudi koji su se oglušivali gadinama. Te žene koje su imale mnogo problema da ostvare svoje pravo našle su podršku u izvršiteljima, jer oni su to naplaćivali u nezavisnosti od toga ko je u toj priči dužnik – kaže Aleksandra Trešnjev. 

Kroz intimne razgovore sa sudijama, advokatima, pravnicima praktičarima, duboko smo zaronili u profesiju

Aktuelnosti i gorući problemi u sferi prava i društva uopšte.

Izveštavanje sa lica mesta, delić atmosphere sa stručnih savetovanja i drugih skupova u okviru pravne delatnosti

Osvrti i stručne kritike u domenu kulture i umetnosti

Eminentni stručnjaci vode Vas kroz pravne teme

Kratka forma u kojoj dva sagovornika nezavisno odgovaraju na ista pitanja, svako iz svog ugla

Svojevrsni rečnik pravnih termina

Problemi i moguća rešenja za smanjenje negativne međunacionalne tolerancije u praksi iz ugla pravnika praktičara

Besplatno!

U mogućnosti ste da potpuno besplatno, na Vašu kućnu adresu, primate naredne brojeve časopisa „Kolega“. Ukoliko pak želite da prestanete da primate naš časopis, obratite nam se putem adrese elektronske pošte.

Ukoliko se prijavite, na Vašu adresu će svaka tri meseca, stići bilten Kolega koji će Vas uputiti u aktuelnosti iz Vaše struke.